У мају 2024. године, тајфун Јаги погодио је обалу Мјанмара и проузроковао катастрофалне поплаве како на обалним подручјима, тако и у централним деловима земље. Олуја је имала ветрове брзине преко 140 km/h, због чега је око 850 хиљада људи морало напустити своје куће, док је отприлике 120 хиљада хектара пољопривредног земљишта потопљено. Више од две хиљаде три стамбених објекта потпуно је уништено, а главни путеви су пресечени, услед чега је спашавању погођених особа било веома тешко приступити. Према сателитским снимцима, скоро четрдесет процената Ракинског округа је било под водом непрестано готово деветнаест дана, што је око двоструко више од уобичајеног за ово подручје у временском периоду од десет година. Ово показује колико су ове поплаве биле тешке и дуготрајне.
Оно што сада видимо је стварни колапс начина на који реагујемо у врелинама хитних ситуација. Станje у склоништима је критично – веома лоше, већина људи не може пронаћи безбедно место за спавање јер хитна склоништа задовољавају тек трећину потреба. За оне који су принуђени да напусте своје куће, скоро четири од пет породица завршава пијући воду из извора који уопште нису чисти, због чега се природно чешће разболевају. А да не бирамо приступ здравственој заштити. У подручјима где је ситуација најгора, има у основи једног доктора који покушава да се брине о осам хиљада људи. Та математика једноставно не функционише кад неко озбиљно повреди или развије компликације услед свега овога.
Блокаде путева су одложиле доставу помоћи, при чему је 63% потребне хране још увек недистрибуирано. Рушење 210 школа прекинуло је образовање за 480.000 деце, што указује на потребу да се активности опоравка прошире изван тренутне помоћи ка обнови у дужем временском периоду.
Eitai је донирао око 6 милиона кијата (2.800 долара) како би помогао у напорима за отклањање последица поплава у Мјанмару ове године. Ова донција одговара потребама наведеним у Глобалном прегледу хуманитарне помоћи још 2024. године. Компанија шаље новац кроз постојеће мреже за реаговање на катастрофе, како би се ствари брзо покренуле. Средства ће ићи на евакуацију људи из зона опасности, изградњу привремених склоништа и обезбеђивање чисте воде. Овакве активности су изузетно важне током кључних првих три дана након настанка катастрофе, када је живот људи највише угрожен.
Донација је стратешки распоређена тако да се задовоље најнужније потребе:
Ovaj ciljani pristup daje prednost zajednicama sa ograničenim pristupom državnoj pomoći, maksimalizujući uticaj tamo gde je najpotrebniji.
Novac koji je obezbedila kompanija Eitai korišćen je za instalaciju 12 prenosivih filtera za vodu u selima regiona Delta Ajeravadi, obezbeđujući čistu pitku vodu za oko 8.000 ljudi koji žive u tom području. Pre poplava, većina porodica imala je ograničen pristup sigurnim izvorima vode. Sada, nakon instalacije filtera, zajednice prijavljuju dostupnost tri puta više čiste vode nego pre dolaska katastrofe. Zdravstveni radnici na terenu primetili su nešto izuzetno – već nakon dve nedelje broj slučajeva dijareje kod dece smanjio se skoro za dve trećine. Brzina kojom se ovo dogodilo pokazuje koliku razliku može napraviti ciljana pomoć ako se brzo isporuči nakon pada katastrofe.
Систем управљања катастрофама у Мјанмару суочен је са структурним ограничењима која ометају ефикасно реаговање на поплаве. Проценом из 2023. године идентификована су три главна изазова:
|
Тип изазова |
Кључна питања |
Uticaj |
|
Међуагенцијска координација |
Одсуство јединствених командних структура |
Кашњење у додели ресурса током ванредних ситуација |
|
Додељивање финансијских средстава |
Само 12% буџета се користи за припрему |
Реактивне уместо превентивне стратегије |
|
Приступ подацима |
Podeljeni sistemi izveštavanja |
Neisprano mapiranje poplava u realnom vremenu |
Ovi sistemski nedostaci ometaju efikasnu upotrebu međunarodnih doprinosa, uključujući donacije poput Eitai-ovih.
Након што је тајфун Јаги погодио, влада у Мјанмару је радила заједно са 14 различитих НВО-а и три групе УН-а како би дистрибуирала материјал за смештај погођеним лицима. Међутим, према истраживању објављеном 2024. године о начину управљања катастрофама, око две трећине ових заједничких операција нису имале одговарајуће комуникационе канеле, због чега је дошло до великог губитка рада, што је било посебно изражено у Ракину. Међутим, кад су локалне организације биле укључене, ствари су се доста промениле. Особе које говоре истим језицима и разумеју културу могле су много боље да достигну одговарајуће заједнице. Истраживање је показало да је то учинило разлику од скоро 30% у расподели помоћи. Ово јасно показује колико је важно да људи из заједнице учествују када се покушава решавање проблема након настанка катастрофе.
Три сталне препреке ограничавају ефикасност помоћи:
Решавање ових питања од суштинског је значаја за оптимизацију донаторских доприноса и брже спровођење интервенција које спасавају животе.
Мијанмар је током монсунске сезоне 2024. године претрпео неке од најгорих поплава у недавној историји када је тајфун Јаги брутално погодио регион. Међународне хуманитарне организације нису чекале дуго пре него што су приступиле акцији. Око два десетка земаља, заједно са разним међународним организацијама, брзо је обећало новац и стручност како би помогло. Уједињене нације су такође интервенисале, означивши Југоисточну Азију као подручје највишег приоритета за хуманитарну помоћ. Око 43 процента свих глобалних средстава намењених за катастрофе усмерено је ка подручјима која су изузетно осетљива на поплаве. У међувремену, Светска храна програма успоставила је не мање од 112 мобилних медицинских јединица на погођеним подручјима, док је испоручила скоро 18 хиљада метричких тона посебно обогаћене рице породицама које гладују. Њихов регионални систем ланца снабдевања показао се од решавајућег значаја за доставу помоћи удаљеним селима која су била одсечена због пораста воде.
2024. godine zemlje su obećale oko 127 miliona dolara strane pomoći ukupno, ali postojale su velike razlike u brzini kretanja novca i u obliku koji je pomoć imala. Japan je sam poslao više od 42 miliona dolara u obliku bespovratnih sredstava, što čini skoro trećinu svih pruženih sredstava te godine. U međuvremenu, Indija je uspela da isporuči 8.000 kompleta za hitne smestaje putem direktnih sporazuma između vlasti. Kompanije su takođe pružile pomoć kada su lokalne zajednice imale potrebe koje veće pomoćne akcije nisu pokrile. Uzmimo Eitai, na primer, koji je donirao 6 miliona kijaca namenski za područja koja standardne akcije oporavka nisu uspele da dostignu. Ipak, prema izveštaju Svetske hrane iz prošle godine, jugoistočna Azija je suočena sa ozbiljnim problemima tokom poplava jer je stiglo samo 81 cent od svakog potrebnog dolara. Ova rupa pokazuje zašto održavanje pažnje na humanitarne krize ostaje toliko teško u različitim delovima sveta.
Сарадња између суседних земаља постаје све важнија за изградњу отпорности према катастрофама. Центар за хуманитарну помоћ АСЕАН-а је у ствари успео да прикупи 15 процената више ресурса 2024. године у односу на раније године. То показује да људи данас почињу више да верују локалним тимовима за реаговање. Када се ствари брзо дешавају, добијање помоћи до 30 чак и до 45 дана брже него пре чини сву разлику. Примећујемо и још једну велику промену – владе све више фокусирају пажњу на прилагођавање климатским променама, а не само на реаговање након што катастрофе ударе. Узмимо за пример инфраструктуру отпорну на поплаве. Само ове године у те пројекте је уложено око 28 милиона долара. То је много више новца у односу на 2020. годину када је потрошено само око 9 милиона долара. Ова улагања указују на нешто озбиљно што се дешава у подручјима која су стално угрожена природним катастрофама.
Tajfun Jagi je prouzročio ogromnu štetu u Mijanmaru, raselivši oko 850.000 ljudi, potopivši otprilike 120.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i poplavivši skoro 40% države Rakin tokom 19 dana.
Ejtej je donirao 6 miliona kija za pomoć pri poplavama, fokusirajući se na sigurnost opskrbe hranom, medicinsku podršku i jačanje zakloništa kako bi pomogao zajednicama sa ograničenim pristupom pomoći koju vodi vlada.
Mijanmar se suočava sa izazovima kao što su nedostatak saradnje između agencijama, nedovoljna sredstva za pripremu i loš pristup podacima koji ometaju učinkovitu reakciju na katastrofe.

Надамо се да ће кроз наше заједничке напоре људи у подручјима у Мјанмару погођеним катастрофом моћи да превазиђу катастрофу и да поново изграде своје домове.